Jebeno poetično

Dođe kraj jednom vaktu. Nekako večeras treptim baš oproštajno. Prođe pola, a kolko još ima, ne znam ni sam…

Došlo je vrijeme u kojem likovima iza kojih se skrivam trebaju likovi kako bi se i oni skrili. Tako da je najbolje početi negdje drugo. Negdje rahat…
Neću pisat šta me muči. To ide negdje drugo…
Neka ostane što je tu…
Ja… odo…

Komentariši